Simptomi menopauze

Menopauza je normalno stanje u životu žena – označava kraj perioda plodnosti žene i to se može desiti zbog prirodnog procesa starenja, nakon određenih operacija ili medicinskih tretmana.

Menopauza je trajni prestanak menstruacije, praćen gubitkom funkcije jajnika a definiše se kao momenat posle 12 uzastopnih meseci bez menstruacije nakon poslednjeg krvarenja. Menopauza je prirodni fiziološki proces starenja i prestanka reproduktivnog perioda kod žena. Sama reč MENOPAUZA vodi poreklo od MENO (mesec,menstruacija) i PAUSIS (pauza,prestanak).

Iako je menopauza za svaku ženu jedinstveno iskustvo, prvo iskustvo većine žena s klimaksom najpre su i najčešće nepravilnosti menstrualnog ciklusa te talasi vrućine. U početku, ciklusi mogu postati kraći pa žena ima više ciklusa u godini dana. Kasnije menstrualni ciklusi najčešće postaju duži (manje ciklusa u godini dana), mogu povremeno izostati i zatim se ponovno za izvesno vreme pojaviti.

Menopauza u užem smislu označava poslednju menstruaciju žene i predstavlja kraj njenog reproduktivnog perioda.

Postmenopauza je period koji nastupa posle menopauze i deli se na ranu (do 70. godine ) i kasnu (posle 70.godine) postmenopauzu ili seijum.

Klimakterijum označava period kada počinje gašenje reproduktivne funkcije žene i obuhvata perimenopauzu i prvih 10 godina postmenopauze.

Premenopauzalni period je vreme za prevenciju problema koji se mogu javiti kao posledica smanjivanja funkcije jajnika i vreme kada treba pomoću znanja klasične medicine ali i primenom drugih metoda (lekovito bilje, akupunktura, homeopatija) omogućiti održanje zdravlja tokom čitavog zivota.

menopuze – klimaks

Neretko su uzrok nepravilnih krvarenja koja mogu rezultirati anemijom dobroćudni tumori maternice, leiomiomi ili miomi. Među ostalim uzrocima nenormalna krvarenja tokom perimenopauze valja spomenuti trudnoću, primenu hormonalnih kontraceptiva, upale genitalnih organa, prekomerno bujanje (hiperplaziju) sluznice materice, polipe sluznice materice, karcinom sluznice materice, poremećaj u radu štitne žlezde i drugo.

Pogledajte listu simptoma koji se mogu nastaviti tokom menopauze:

• Suvoća vagine, svrab, peckanje i bol – to stanje može ozbiljno uticati na kvalitet života izazivajući trenje i bol prilikom vežbanja, hodanja ili seksa. Vaginalni hidratant može da ponudi dugoročno olakšanje i omogućava Vam da uživate u svojim omiljenim aktivnostima bez neprijatnosti i bolnog osećanja. Možete primeniti lubrikant pre odnosa ali imajte na umu da će Vam lubrikant za razliku od kreme pružiti samo kratkoročno olakšanje.
• Smanjen libido – često se dešava usled suvoće vagine, a može da se poboljša korišćenjem vaginalnih ovlaživača ili lubrikanata
• Valunzi – iznenadni osećaj toplote koja se prostire na lice, vrat i grudi, stvarajući crvenilo kože
• Noćno znojenje – u suštini, to su valunzi koji se dešavaju preko noći
• Poteškoće sa spavanjem – buđenje u toku noći nekoliko puta, nemirno spavanje ili nesanica
• Glavobolja
• Promena raspoloženja
• Razdražljivost, anksioznost i depresija
• Poteškoće sa koncentracijom i pamćenjem
• Umor
• Vrtoglavica
• Palpitacije srca
• Bol i ukočenost
• Smanjenje mišićne mase
• Gubitak dobrog držanja tela i veći rizik od preloma kosti zbog osteoporoze
• Infekcije urinarnog trakta
• Gubitak kose i krti nokti
• Dobijanje na težini
• Urinarna inkontinencija
• Nadimanje

Posle menopauze povećava se mogućnost za nastanak nekoliko hroničnih medicinskih stanja:

• Kardiovaskularna oboljenja – kada se nivo estrogena u organizmu smanji, povećava se rizik za nastanak oboljenja srca i krvnih sudova. Oboljenja srca i krvnih sudova su glavni uzrok smrti i kod žena i kod muškaraca u našem podneblju. Ipak, dosta toga se može uraditi da se smanji rizik za nastanak ovih oboljenja. Ili kad oboljenje već nastane, za njegov razvoj. Mere koje se mogu preduzeti uključuju: prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost, ishrana siromašna mastima životinjskog porekla (zasićenim mastima) i bogata voćem, povrćem i semenkama.
• Osteoporoza – U prvih nekoliko godina po ulasku u menopauzu, gustina kostiju se značajno smanjuje i povećava se rizik za nastanak osteoporoze. Usled smanjenja gustine kostiju, povećava se šansa za prelome. Žene u postmenopauzi su naročito podložne prelomu kuka, zgloba šake i kičme. Kosti se izgrađuju u detinjstvu, maksimalnu gustinu dostižu oko 28 godine, a kada žena uđe u menopauzu usled gubitka hormona estrogena, kalcijum se više ne ugrađuje u kosti i one postaju krhke. Fizička aktivnost pod opterećenjem (dovoljno je sopstvene težine, ne treba više) takodje doprinosi povećanju gustine kostiju.
• Inkontinencija – kako se smanjuje elasticitet vagine i uretre i javlja slabljenje mišića oko otvora mokraćne cevi, dolazi do pojave inkontinencije. Može se javiti snažna potreba za mokrenjem ili nesvesno curenje malih količina mokraće. U nekim slučajevima curenje mokraće se dešava uporedo sa kašljanjem, smejanjem ili podizanjem tereta.
• Dobijanje težine– mnoge žene dobiju na težini u prelaznom preiodu, klimakterijumu. Kada uđete u menopauzu trebalo bi da unosite 200 – 400 kalorija manje i da se više krećete, samo da biste održali telesnu težinu.